Nešto me boli – da li da treniram?

Bol je znak da nešto ne valja. To znamo. Ali da li da guramo i dalje ili da pauziramo ili da možda odemo kod lekara?

Prvo, kad boli ne znači da je nešto jako loše. Bol nakon treninga je često znak da smo preterali – ali u treningu to nije loše. Svaki trening jeste poguban za mišić, ali ova mikrooštećenja na mišiću daju signal telu da treba da izgradi veći i jači mišić. Bol u tom smislu može biti dobar znak. Ovu „upalu mišića“ osetićete najjače oko 24h nakon treninga, i ako mene pitate, najbolji je osećaj na svetu jer znam da sam uradila pravu stvar na treningu.

Bol koji nastane tokom treninga takođe nije uvek katastrofa. Najčešće povrede tokom treninga su povrede mekih tkiva (tetiva, pripoja) i uglavnoms e radi o blažim istegnućima. Ovaj bol će nastati tokom treninga i pojačavaće se sledećih 24h. Dobro će reagovati na koji Brufenčić, ali pak nemojte baš insistirati na prevelikom opterećenju ovih tetiva sledećih 4-5 dana. To svakako ne znači da ne treba da se pomerate. Lagane vežbe, tegljenje do granica bola i malo više, i za par dana bićete bolje.

Bol koji nastane tokom treninga, koji je odmah intenzivan je bol koji nas brine. Uglavnom su u pitanju veća oštećenja mekih tkiva – preporuka je da se uradi ultrazvuk kako bi se videlo stanje i odredila terapija. Ipak, zapamtite. U većini slučajeva kretanje je deo lečenja, a ne pretnja.

Situacije kada trening treba odložiti i odmah se javiti lekaru su: utrnulost sa unutrašnje strane butina, problemi sa mokrenjem ili kontrolom stolice, slabost noge koja se pogoršava. Pažnju zaslužuje i bol koji ne popušta ni u mirovanju i budi vas noću. Ovi znaci su retki, ali ih ne treba ignorisati.

Ukratko: ako nema znakova upozorenja, krećite se. Prilagodite intenzitet, budite strpljivi i postepeno vraćajte snagu. Telo voli pokret – samo mu treba dati vremena.